Prijavi se | Registruj se | Pomoć

Ocenite članak

Trenutna ocena: 5.00


Nakon rata, 1945. godine u Wolfsburgu su došli na ideju da upotrebom delova postojećih modela izrade malo teretno vozilo. Prvi prototip je izgledao zaista smešno. I motor i kabina su bili smešteni u zadnjem delu vozila, a prednji je zauzimala nenatkrivena teretna površina. Uskoro su se u Volkwagenu dosetili da kabinu premeste napred, a ostatak vozila prekriju karoserijom. Tako je rođen Volkswagen Transporter, popularni Bully (ili Bulli).

Serijski automobil je predstavljen 12. novembra 1949. Kako je mesto za putnike bilo napred, iznad prednje osovine, motor pozadi, a između teretni prostor, postignuta je gotovo idealna raspodela mase. Za svoje vreme Transporter je bio pravo tehničko remekdelo. Što se mehanike tiče, Volkswagen Transporter bio je vrlo sličan, gotovo identičan Volkswagen Bubi. Prvi modeli su iza putničke kabine imali, za ono vreme fantastično veliki teretni prostor od gotovo 4600 litara. U maju 1950. predstavljena je kombi verzija sa bočnim prozorima i sedištima u zadnjem delu koje je bilo moguće ukloniti, a iste godine mesec dana kasnije, na tržište dolazi i microbus. No, to su bili samo počeci prave navale varijanti ovog popularnog vozila. 1951. je usledila verzija Microbus Samba sa mestima za devet putnika i velikim staklenim površinama koje su se sastojale od čak 21 prozora. Iduće godine sledi i pick up verzija, koja od 1953. dobija duplu kabinu (Binz putar).

Unutrašnjost transportera bila je za današnje pojmove izuzetno skromno uređena, ali za taj period komforom nije nimalo zaostajao za drugim automobilima. Do 1955. godine jedini raspoloživi instrument u unutrašnjosti bio je brzinomer, dok su modeli proizvedeni kasnije imali pravu instrument tablu.


Nakon velikog uspeha prve generacije, Volkswagen 1967. predstavlja i drugu generaciju Transportera - T2. Automobil je dobio jednodelno zaobljeno vetrobransko staklo, bočna klizna vrata i stepenicu, usisnici za ventilaciju su premešteni na prednji panel, a migavci su prebačeni ispod farova. Znatno je poboljšana i sigurnost pa je automobil bio osetno krući. Polovinom sedamdesetih je dodatno izmenjen sa većim zadnjim svetlima, a prednji migavci su ponovno prebačeni iznad farova. Uprkos poboljšanjima, tim izmenama je mnogo izgubio na šarmu.

1979. je okončana proizvodnja popularnog Bully-a, kada je predstavljen transporter treće generacije i kockastog dizajna - T3 (Tip 25). Jedino što je ovaj model povezivalo s prethodnikom bio je motor smešten pozadi, dok je sve ostalo bilo novo i modernije. Ipak, popularnost Transportera je pala. 1983. godine se prestalo sa ugradnjom motora sa vazdušnim hlađenjem.


Gotovo kroz čitavu svoju istoriju, Transporter je bio najprodavanije i najpopularnije vozilo takve vrste u Nemačkoj i velikom delu Europe i SAD. Slično kao i Volkswagen Buba samo s minimalnim izmenama preživeo čak tri decenije. Za pogon su svo vreme bili zaduženi benzinski bokser motori sa vazdušnim hlađenjem kojima su kroz godine povećavane zapremina i snaga.

Tokom svog postojanja, Bully je služio kao vatrogasno vozilo, vozilo hitne pomoći, policije, vojske, kao kamper, no najveću popularnost je doživeo kao omiljeno vozilo hippy pokreta tokom šezdesetih i 70-ih godina. Tada su se životopisno ofarbani Transporteri pretvoreni u priručne domove mogli videti na svakom koraku u Nemačkoj i SAD. Bully je bio i ostao najsimpatičniji automobil tog tipa u istoriji.

Tagovi

volkswagen, split, bus, kombi