Prijavi se | Registruj se | Pomoć

Ocenite članak

Trenutna ocena: 5.00

Jučerašnji dan je važan u istoriji događaja za automobilsku industriju: 2003. je proizveden poslednji primerak omiljenog modela "Folksvagena", a pre 145 godina rođen je legendarni američki magnat

Slika: Novica Kostić

Meksiko – U istorijskoj hronologiji važnijih svetskih događaja i ličnosti, 30. jul je posebno značajan za automobilsku industriju, po dva osnova – "Fordu" i "Folksvagenu", ali i po više neobičnih podudarnosti vezanih za te dve gigantske automobilske kuće.

Tačno pre pet godina, na današnji dan u "Folksvagenovoj" fabrici u Meksiku je proizveden poslednji primerak starog modela u narodu veoma omiljene "bube", čime je okončan gotovo sedam decenija dug život tog legendarnog automobila. Poslednja metalna "buba" nosila je oznaku "Folksvagen" br. 21.529.464, što znači da ih je, za 68 godina, toliko proizvedeno u Nemačkoj i drugim zemljama sveta. Time je okončana istorija najduže proizvodnje tog popularnog, narodnog automobila (volks, na nemačkom, znači narodni, a vagen znači kola).

Na današnji dan, ali pre 145 godina (1863), rođen je američki automobilski magnat Henri Ford, proizvođač i konstruktor koji je najviše doprineo naglom razvoju automobilizma u svetu.

Počeo je kao kovač, ali je vremenom uspeo da izgradi čitavu industrijsku imperiju. Prve "benzinske kočije" konstruisao je 1896, a od 1899. se bavio proizvodnjom automobila, kasnije i traktora. Prvi je uveo serijsku proizvodnju, kao i povoljno kreditiranje kupaca ustrojeno tako da prosečnom građaninu SAD automobili budu dostupni.

Godine 1908. je tvorio "model T", "narodni automobil" koji je motorizovao SAD. Bio je poznat po neobičnoj brizi za svoje zaposlene i po podsticanju lične inicijative, a narodni automobil, bila je i nemačka "buba", gde se neobične koincidencije nastavljaju. Njegova preporuka poslodavcima je glasila: "Plaćajte dobro svoje zaposlene pa će oni biti dobri potrošači, pokretači potražnje i, prema tome, proizvodnje!"

Ford je, naime, napisao i knjigu sećanja: "Moj život i rad", ali i antisemitsko delo "Međunarodni Jevrejin". Kasnije se odrekao tog dela, uz objašnjenje da je bio u zabludi. Međutim, pokazalo se da je baš ta njegova knjiga poslužila kao inspiracija Adolfu Hitleru za njegovo čuveno delo "Majn kampf" ("Moja borba").

Još jedna "slučajnost" vezana je za te dve automobilske kuće, pošto je upravo proizvodnja "Folksvagenove" "bube" bila Hitlerova ideja. Nemački firer je, naime, želeo da proizvede automobil dostupan svakom Nemcu. Izgled karoserije, pak, delo je Ferdinanda Poršea.

Protekle sedmice je baš "Porše" preuzeo većinski deo "Folksvagena", tako da ovim "automobilskim podudaranjima", kao da nema kraja.

Zanimljivo je, međutim, da nijedan nemački građanin nije vozio "bubu" dok su nacisti bili na vlasti. Do početka rata, 1939. godine, proizvedeno je samo 630 "buba" i sve su završile u rukama oficira i samog Hitlera. Nakon završetka Drugog svetskog rata, pod kontrolom Britanske vojske je ponovo započeta proizvodnja "Folksvagenovih" automobila. Bile su dostupne dve verzije, sa dvoja i četvoro vrata, a 1949. je pokrenut i izvoz.

Bucmasti, zaobljeni automobilčić je ubrzo stekao popularnost i postao simbol nemačkog privrednog čuda. Sa širenjem slave, "buba" je postala omiljeni model buntovne posleratne generacije u SAD i Evropi. Ipak, to ime je postalo zvanično tek krajem šezdesetih godina prošlog veka.

Poslednja serija "buba" od 3.000 primeraka, nazvana "última edición" ("poslednje izdanje"), bila je proizvedena u "akvarijus" plavoj boji i u krem boji "pun mesec", sa rubovima i retrovizorima od hroma i točkovima sa rubom od bele gume. "Bube" iz poslednjeg izdanja su koštale 84.000 meksičkih pezosa (oko 8.000 dolara), dok je cena tih automobila u običnoj verziji, koja je prestala da se proizvodi 10. jula 2003, iznosila 68.000 pezosa ili oko 6.500 dolara.

Originalna "buba" imala je odane poklonike u celom svetu – od Islanda do Malezije, što nije uspeo da nadmaši nijedan drugi automobil.

Redizajnirana verzija tog modela, nazvana "nova buba", puštena je u prodaju 1998. godine, ali – pošto njena cena iznosi između 20.000 i 25.000 dolara – jasno je da to više ne mogu da budu "narodna kola".

Meksiko je 1996. godine ostao poslednja zemlja u kojoj se još proizvodila stara "buba", a od 1998. je taj model mogao da se kupi još samo tamo. Fabrika nemačkog "Folksvagena" u gradu Puebli je danas takođe jedina u kojoj se pravi "nova buba", ali je proizvodnja uglavnom namenjena izvozu.

Detroitski "Ford" je, međutim, dočekao 145-godišnjicu rođenja svog osnivača, s tromesečnim gubitkom u visini od 8,7 milijardi dolara, prvenstveno zbog smanjene prodaje kamiona i džipova.

"Fordov" gubitak, koji je premašio i najcrnje prognoze analitičara, doveo je odmah i do pada vrednosti akcija te kompanije na berzi za čitavih sedam odsto, tako da je sada njihova vrednost oko 5,50 dolara. "Ford" sada namerava da smanji proizvodnju kamiona i džipova i da se okrene manjim vozilima koja troše manje benzina. Zato će tri pogona koja sada proizvode kamione biti prevedena u linije za automobile, a do 1. avgusta je planirano smanjenje troškova prodaje za 15 odsto.

Tokom drugog kvartala ove godine, "Ford" je otpustio 200 radnika iz neproizvodnog sektora i 1.800 honorarnih radnika, a plan novih otpuštanja biće uskoro donet.

Tanjug
objavljeno u Politici, 31. jul 2008

Tagovi

volkswagen, ford, istorija