Prijavi se | Registruj se | Pomoć

Ocenite članak

Trenutna ocena: 5.00


Tridesetih godina prošlog veka svet je tresla teška ekonomska kriza, a Nemačka se pripremala za rat. U tom periodu, zarad propagande i socijalnog mira, Adolf Hitler je naredio razvoj tzv. narodnog automobila odakle je fabrika i dobila ime (Volkswagen). Posao je 1933. godine dodeljen firmi NSU koja se u to doba bavila isključivo proizvodnjom motocikala, a za dizajn i konstrukciju prvog nemačkog narodnog automobila zadužen je dr. Ferdinand Porsche.

Iste godine izrađen je prototip pod nazivom NSU Type 32, a 1934. tri radne verzije iz serije V3. 1936. godine se finalizira predserija VW 30 (Type 60), a konture buduće legende se već naziru. Auto je pokretao četvorocilindrični bokser motor zapremine 985cm3 i sa celih 22 konja, što je bilo dovoljno za maksimalnu brzinu od 100 km/h i potrošnju od 8-10 litara na 100 km. Ni jedno vozilo izrađeno pre II. svetskog rata nije dospelo u privatno vlasništvo.

Po završetku II sv. rata, razorenoj Nemačkoj se morao dati ekonomski podstrek, a logično rešenje je bilo oživljavanje auto industrije i 1945. godine keće masovna proizvodnja vojnog modela VW 51 prilagođenog civilnoj upotrebi. Motor od 1.131 cm3 i 25KS je važio za nepoderiv (što je maltene i bio). Proizvodnja je rasla sa godinama, a automobil je svakim danom postajao sve harizmatičniji. Zahvaljujući simpatičnom izgledu, postepeno se uvlačio pod kožu kupaca kojih je bilo sve više. Osim u domovini, svoju najveću popularnost buba je doživela u SAD-u, i to šezdesetih godina. Automobil su jednako voleli i nezaposleni i milioneri, i rudari i direktori, kao i mladi i stari. Hipici su bubu doživljavali kao vlastiti simbol, pa se na ulicama moglo videti na hiljade primeraka obojenih u najluđe boje, prošaranih cvećem i znakovima mira. Iz tog perioda datira i nekoliko urbanih legendi poput one o ženi kojoj je buba stala, a kada je otvorila prednju haubu ne bi li ustanovila u čemu je kvar, uzviknula je "Ljudi, pa meni su ukrali motor!".


Najveća modifikacija u istoriji bube se dogodila 1972. godine uvođenjem modela Super Beetle (kod nas 1302 i 1303) kada je klasično prednje vešanje (torzije) zamenjeno Mc-Pherson ramenima, a ravno vetrobransko staklo je postalo oblo. Uz promenjene branike, krila, svetla i migavce, bio je to redizajn koji je mnoge razočarao, čak i naljutio. Zapravo, konkurencija je uznapredovala i bubino vreme je prošlo, a Volkswagen je uvođenjem ovog modela pokušao da "kupi" vreme do završetka razvoja nove uzdanice, Golfa 1. Bilo kako bilo, okoreli fanovi su to smatrali svetogrđem i ostali su verni isključivo staroj verziji. Drugima se pak buba činila presporom i nedovoljno atraktivnom, te su je modifikovali do najsitnijih detalja. Novac koji je ulagan u redizajn i šminkanje ovih vozila vlasnicima se deseterostruko vratio u vidu automobila koji, ama baš nigdje nije mogao proći nezapažen. Naravno, vrhunski fetiš svakog vlasnika je bila ugradnja originalnog Porscheovog motora.

1999. godine su počele pripreme za izbor automobila XX veka. U istom su učestvovali novinari iz celog sveta i nažalost, iz čisto političkih razloga, buba je završila tek na četvrtom mjestu, iza Forda T, Minija i Citroena DS (Žabe), a ispred zemljaka Porschea 911. Očigledno da je njen idejni tvorac, Adolf Hitler, ipak bio prevelika kost u grlu za mnoge koji nisu mogli dozvoliti da se njegovo delo slavi na način koji to, po mnogima, i zaslužuje. Ako je suditi po vozačima, bivša Jugoslavija nije izuzetak, tako da se i kod nas još uvek može naći zavidan broj još dobrostojećih primeraka. Gotovo da nema kutka na planeti u kojem ne postoji klub obožavatelja bube, čija je svrha okupljanje, upoznavanje i međusobna razmena iskustava. Ako i za jedan automobil možemo reći da nikada neće izaći iz mode, da nikada neće izaći iz srca većine, da će uvek izmamiti nečiji osmeh, da će pružiti toliko zadovoljstva samom svojom pojavom, ili pak da je jednostavno večan, to je onda definitivno buba... Večan, jednostavan, neponovljiv automobil. Najkraće rečeno - najveći ponos automobilske industrije u istoriji.

Tagovi

buba, istorija, kdf, split, oval